Žalost

Sine moj, roni suze nad mrtvim, tužaljkom prokukaj kao patnik skrhan: ukopaj mu tijelo prema običaju i ne uskrati počasti grobu njegovu. Gorko plači i žarko ridaj i pokaži žalost koju zaslužuje: jedan ili dva dana, da izbjegneš govorkanje, a potom se utješi od žalosti svoje. Jer od tuge dolazi prijeka smrt, i žalost slabi snagu životnu.
Neka žalost prođe s pogrebom, jer je život u žalosti nepodnošljiv. Ne prepuštaj srce svoje žalosti: odagnaj je i misli na svoj svršetak. I ne zaboravi: povratka nema; njemu ne koristiš, a sebi udiš. Misli na njegovu kob koja je i tvoje: jučer meni, danas tebi. Kad mrtvac počine, nek počine i spomen njegov i utješi se kad izađe njegov duh.